Udruženje za zaštitu životinja BEBAN - član OIPA

Ukoliko želite da postanete naš član, pišite nam na beban.bor@gmail.com i ostavite nam svoje podatke - ime i prezime, zanimanje, adresu, e-mail i kontakt telefon.
Sastanke održavamo svakog ponedeljka u 18 sati u Klubu za stara lica (ulaz pored ''Metalke''), pa izvolite, pridružite nam se!
Što nas više bude bilo, to će se naš glas jače čuti!

 CNR kao metoda smanjivanja populacije preporučena je od strane Svetske zdravstvene organizacije i pokazala se kao izuzetno uspešna u zemljama Jugistočne Evrope (Rumunija, Bugarska) i Mediterana (Grčke), a primenjuje se sa velikim uspehom u zemljama Azije, poput  Tajlanda, Indije, Balija, itd. Ovaj sistem se pokazao kao jedino rešenje problema, a ujedno je i najhumanije. Međutim, zbog dinamike populacije neophodno je da se 70% pasa u određenom geografskom području steriliše u roku od 6 meseci. Sa 75% sterilisanih jediniki, stopa rasta populacije postaje nula, nakon čega se broj pasa polako i prirodno smanjuje. Tako je Grčka sprovela kompleksnu studiju o broju pasa na ulicama pre i nakon primene CNR, pri čemu su svi psi obeleženi, vakcinasani, uslikani i ubačeni u sistem, iz čega se jasno videlo da se broj pasa po km2 nakon nekog vremena znatno smanjuje.   Sa druge strane, sistem poznat pod imenom no kill (strategija), koji podrazumeva smeštanje svih pasa u no kill azile, kao i očekivanje da će se na taj način problem rešiti, nisu realni. Mnogi no kill azili u svetu usled poteškoća sa kojima se suočavaju zbog velikog broja životinja i stalnog priliva novih zatvaraju se ili menjaju svoju politiku postajući kill azili. Ne može se očekivati da se životinje drže u humanim uslovima na neodređeno vreme. No kill azili tako postaju ideal koji je nemoguće ostvariti. Pre ili kasnije, psi u azilima će morati da se uspavljaju, pri čemu se navode brojni razlozi: preveliki izdaci za hranu i negu životinja u njima, stalni izvor zaraze i bolesti usled velikog broja životinja na jednom mestu (ako o psima brinu staratelji, ovakvih izdataka nema), pogoršavanje kvaliteta života životinja do tačke nemara, pritisci sa različitih strana i promena vlasti.  Obavezno kastriranje/sterilisanje vlasničkih pasa i mačaka takođe nije rešenje. Pod pretpostavkom da će za vlasnike koje ovo odbiju biti predviđeno novčano sankcionisanje, obavezno kastriranje/sterilisanje može samo da poveća rizik od bolesti, uključujući i zoonoze, jer će neki vlasnici u nastojanju da izbegnu sterilisanje svoje životinje, ali i kaznu, uskratiti joj veterinarsku negu (danas u Srbiji vlasnici izbegavaju čak da pse vakcinišu protiv besnila iako je to zakonska obaveza). U smislu kastracije/sterilizacije vlasničkih pasa, jedino rešenje koji je pokazalo dugoročnu efikasnost jeste dobrovoljna sterilizacija vlasničkih pasa, pa je tako potrebno stvoriti bezbedan, efikasan i dobrovoljan program kastracije/sterilizacije i učiniti ga dostupnim zajednici, sa programima i podsticajnim merama usmerenim ka segmentima stanovništva za koje se utvrdi da doprinose rastu broja napuštenih životinja. Fokus treba da bude stavljen na načine kako poboljšati brigu o životinjama i stope udomljavanja pasa u našem društvu. Potrebno je da se kao zajednica oslobodimo pogrešne pretpostavke o potrebi smeštanja cele populacije pasa u azile. Umesto izgradnje no kill azila, treba izgraditi no kill društvo.   Oba ova sistema (CNR i No kill) preskaču UZROK pojave pasa na ulicama, a to je neodgovorno vlasništvo. Mnoge studije u svetu su pokazale da svega 20% vlasnika napušta svoje životinje, odnosno da važi pravilo 80/20:  80% problema napuštenih pasa dolazi od 20% stanovništva! U pogledu Bora situacija je sledeća:  1.  Nema infrastrukture, tj. azila! 2. S obzirom da mehanizmi za momentalno suzbijanje uzroka nisu uspostavljeni, sklanjanjem SVIH pasa u budući azil, vrlo brzo ulice bi popunili novi psi! 3. S toga se pokazuje neophodnim da se CNR apsolutno održi, ali da se sprovodi na dosledan način i ispunjavanjem propratnih uslova (obavezno vraćanje na staništa, podrška medija i edukacija) jer ekonomski on je održiv s obzirom da opština izdvaja novac samo za sterilizaciju, a ljubitelji snose sve druge troškove! 4. Kombinacija CNR-a i no kill azila bila bi idealno rešenje za rasterećenje ulica Bora. Ovakav pristup problematici bi nesumnjivo uštedeo enormna sredstva gradu, ali on zahteva ozbiljan, kontinuiran, dosledan i temeljit rad. Stičemo utisak da za sve ove godine nije postojala volja da se neko uhvati u koštac sa tolikim poslom, već se radije pribegava radikalnim zahvatima, koji po pravilu promašuju cilj, a iz iskustva tvrdimo da uvek budu na štetu životinja.  Ovaj naš pristup treba posmatrati kroz prizmu našeg cilja da se problem reši što pre, ali i da njegove rezultate odmah osete kako građani tako i životinje.     

Smatramo da je u opštem društvenom interesu neophodno definisati koncept odgovornog vlasništva kao obavezu svakog pravnog ili fizičkog lica od čije brige zavisi opstanak životinje (vlasnik, staratelj, odgajivač). Odgovorno vlasništvo podrazumeva: ·        Obezbeđivanje životnih uslova u kojima životinja ostvaruje svoje pravo na pet sloboda.·        Smanjenje rizika da životinja povredi ili prenese zaraznu bolest na vlasnika, druge ljude i druge životinje u okolini.·        Smanjenje rizika od zagađivanja i drugih oblika uništavanja životne sredine.·        Smanjenje rizika od lutanja i gubljenja životinje, čime bi bio prekinut odnos odgovornog vlasništva, što bi dovelo u pitanje ostvarivanje pet sloboda i stvorilo rizik od povređivanja i širenja zaraznih bolesti. Insistiramo na obaveznom uspostavljanju sistema registracije i identifikacije životinja, što je mera obezbedjivanja od gubljenja.·        Humanu eutanaziju životinje kojoj su usled starosti počele da otkazuju osnovne životne funkcije, ili koja je neizlečivo bolesna ili povređena, tako da njen oporavak nije moguć, a njen dalji život bi bio izvor stalnog bola i patnje.   Zlostavljanje životinja je svako postupanje ili nepostupanje, svesno ili iz nehata, koje narušava njenu fizičku, psihičku i genotipsku celovitost.  Zlostavljanje životinja se ispoljava kroz: ·         Nemar u odnosu na vitalne potrebe životinja, kao što su - potrebe za hranom, vodom, skloništem, prostorom za odmor, defeciranje i uriniranje·         Fizičko zlostavljanje, kao što su batinanje, šutiranje, bičevanje, gonjenje, prisiljavanje na prekomeran rad, vuču ili trening, koji prevazilaze kondicionu izdržljivost životinje, neodgovarajući načini hvatanja, obuzdavanja i smirivanja životinje, kao i neodgovarajući načini nošenja ili transporta životinje·         Psihičko zlostavljanje kao što su onemogućavanje ili lišavanje životinje da zadovolji svoje osnovne etološke potrebe, sprečavanje životinje da iskoristi prostor za odmor i zaklon, razjarivanje životinje od strane čoveka primenom fizičke sile, drugih životinja ili nadražaja nesvojstvenih životinji koji prouzrokuju strah, patnju i osećaj nesigurnosti, lišavanje životinje da uspostavi socijalnu vezu sa životinjama iste i/ili različite vrste, i svi drugi oblici nanošenja životinji bola, patnje, straha, nesigurnosti, fizičkih povreda ili prouzrokovanja smrti  Životinjama čiji opstanak zavisi od čoveka, kao što su domaće, ogledne, ljubimci i divlje životinje u zarobljeništvu, moraju biti zagarantovani uslovi života specifični za njihovu vrstu.  

PET SLOBODA:

  1. Sloboda od gladi i žeđi, omogućavanjem stalnog pristupa dovoljnim količinama kvalitetne hrane i vode, koja održava zdravstveni status i vitalnost životinje. 2. Sloboda od fizičke, termalne i psihičke neudobnosti, obezbeđenjem prostranog smeštajnog ambijenta u kojem životinja može da zauzima prirodne stavove i položaje tela, da ispolji priprodne hodove, da se samoočisti, da se okrene oko svoje uzdužne ose u stojećem i ležećem položaju i da se protegne; obezbeđenjem odgovarajućih mikroklimatskih uslova, skloništa od vremenskih nepogoda i predatora. 3. Sloboda od bola, povreda i bolesti - omogućavanjem kvalitetne veterinarske nege (preventivne mere, brza dijagnoza i tretman). 4. Sloboda od straha, stresa i patnje, gajenjem životinje u uslovima koji joj pružaju osećaj sigurnosti i udobnosti. 5. Sloboda da ispoljava normalne oblike ponašanja karakteristične za vrstu.  Ukoliko se ovi uslovi ne mogu obezbediti životinji, smatramo da se onda ona ne sme ni gajiti, a razlozi zbog kojih se životinje iskorišćavaju moraju se stalno preispitivati.

Ukoliko možete da pročitate ovaj članak, uspešno ste se registrovali na Blog.rs i možete početi sa blogovanjem.

• Početna strana
• Arhiva
• Fascikle
• Linkovi
• Administracija

«	Januar 2026					»
Po	Ut	Sr	Če	Pe	Su	Ne
			1	2	3	4
5	6	7	8	9	10	11
12	13	14	15	16	17	18
19	20	21	22	23	24	25
26	27	28	29	30	31

• ŽELITE LI DA POSTANETE ČLAN UDRUŽENJA ZA ZAŠTITU ŽIVOTINJA ''BEBAN'' IZ BORA?
• NO KILL strategija i CNR - ''Catch, neuter , release''
• STAVOVI UDRUŽENJA ZA ZAŠTITU ŽIVOTINJA ’’BEBAN’’
• Čestitamo!

• Generalna [4]

• RSS 0.90
• RSS 1.0
• RSS 2.0
• Atom